Teks 5: Dva dezertera

„South of the border, down Mexico way…“ Tako je pevao Džin Otri, raspevani kauboj (iako nas je melodija podsetila na baršunastu izvedbu Frenka Sinatre), lutajući pod zvezdanim nebom Divljeg zapada na svom konju Šampionu. Mit o Meksiku kao romantičnoj i bezbrižnoj zemlji s toplim noćima, fijestama, gitarama i tamnookim senjoritama duboko je ukorenjen u našoj mašti i ide ruku pod ruku s naličjem te legende, onim nasilnim, natopljenim krvlju, prožetim sve samim lepim španskim rečima: muerte, desperados, pistoleros i revolución koja ključa! Ali, kao što već dobro znate, žargon jugozapada, pa tako i onaj koji je Đ. L. Boneli osmislio za Teksa, prepun je meksičkih izraza. Nek podignu ruku oni među vama koji nikad nisu glasno izgovorili „vamos!“ ili „adiós, amigos“! Sve u svemu, u prošlosti ove caliente zemlje, diablos Tejanos govorili su i na engleskom i na španskom, a granica nije bila zaštićena zidovima već, naprotiv, bila je neodređena i često su je prelazili pljačkaši, geriljerosi, dezerteri, Indijanci i rendžeri, i to u ono opasno vreme kada miroljubivi doseljenici (da ih tako nazovemo, jer i oni su bili naoružani do zuba), koji su stigli u Teksas i Novi Meksiko, nisu mogli izaći iz kuće a da ne nalete na borbene ratnike, na bandidose, ili na opasne krijumčare oružja i viskija koji su trgovali s Indijancima, a koji su se nazivali komančerosima!