Tandrčak

Mira Dobrica je sve samo ne dobra! I uvek hoće još, i još, i još! Mira Dobrica ima devet godina. Nema blagonaklon karakter. Ima roditelje, bibliotekare. Fine, tihe, ljubazne ljude. Mira uvek želi još svega.

Mira je nezasita u svojim prohtevima. Razmažena. A kad nije po njenom, onda je glasna. Vrlo, vrlo glasna.

Kako je Mira rasla, roditelji su mislili da je njeno ponašanje prolazno. Da se može pripisati fazi. Pa je prva godina bila bezobrazna. Druga užasna. Treća nepodnošljiva. Nakon zastrašujuće četvrte, strašne pete i grozne šeste, došle su prkosna sedma i nečuvena osma, potom i razgalamljena deveta. To je čas kad upoznajemo Miru.

Mirina mama je stidljiva, tiha i ljubazna gospođa, a Mirin tata je dobar i jednako ljubazan. Oboje vole poeziju i, naravno, Miru.

Sve će učiniti za nju. Ispuniće joj svaku želju. I onda kada pretera u zahtevima, ni onda se neće povući, nego joj udovoljiti.

Mira poseduje nebrojeno mnogo stvari i nijednu knjigu. Njih smatra dosadnim, uprkos činjenici da su joj roditelji bibliotekari. I uprkos činjenici da poseduje sve stvari koje poseduje, želeće još. Samo… problem je što Mira ne zna šta je to još. Šta želi. A rođendan joj je.

I tako je Mira poželela tandrčka.

Šta je tandrčak? Ko je tandrčak? Da li tandrčak postoji? Ako postoji, kako da ga Marta i Moris pronađu? Odgovore moraju da potraže najpre u biblioteci, a potom i u najdubljoj, najmračnijoj, najdžunglastijoj džungli.