Svevid

Neposredno posle Drugog svetskog rata, u graničnim predelima tadašnje Jugoslavije, sedmogodišnja devojčica pokušava crtanjem i prisluškivanjem odraslih da sastavi sliku o životu svoje porodice i svog grada, naizgled nalik drugim. Uobičajeno za mesta na granici, tu žive ljudi različitih vera, ideologija i običaja, nekad u skladu jedni s drugima, nekad ne. Kao što je red, varošica ima trg, školu, bolnicu, hotel, mlin, silos, berbernicu i kovačnicu, ali i neobične događaje. Naime, noću nestaju žitelji. Mala junakinja odluči da istraži unutrašnjost zloglasne kuće u čijoj su blizini nestali viđeni poslednji put. Njen pohod, kao ni drugi događaji, ne završava se srećno. Devojčica, koja se sprema da postane pionirka, mora da napusti kuću svojih roditelja, koji takođe odlaze. Ali, ne na radnu akciju, kako joj saopštavaju.

Ovo je priča o detetu, onom u svakom od nas, koje ne razume tajne razgovore odraslih, a pokušava da shvati smisao glasova koji se sakrivaju. (…) Kao i hujanja vetrova, i graktanje ptica, i rovarenje žiška, i klanjanje i molitvu, i zidove oko kuća. Bez prisluškivanja” života, ništa od toga ne bismo znali jer se radi o dobu skrivanja. Svevid – Polje ptice kos je roman o onome što se ne vidi, ne govori i ne čuje a postoji. O moći. I o krivici. O raspadu jedne porodice. I o nedužnima. I, najzad, u svojoj neočekivanoj završnici, roman postaje velika posveta pisanju i pričanju.