Svaki dan u godini 4

Početak je leta 1968. i pod užarenim suncem Njujorka sijaju i blede dani i sećanja Gezine Krespal. Stotine likova koji naseljavaju ovu veliku sagu sada odzvanjaju u uhu čitaoca kao poznate note, ali Gezinina životna istorija malo-pomalo postaje mrtvačnica. Otkako joj je Kristalna noć donela majčino samoubistvo, sve neprirodne smrti bliskih osoba vezane su za istoriju epohe. A u ovom četvrtom i poslednjem tomu sage, koji je pisca koštao deceniju mukotrpnog rada, Gezina planira diskretno putovanje u Prag živo se prisećajući nemirnih školskih dana u Nemačkoj Demokratskoj Republici. U međuvremenu, Mari brzo raste i preispituje istoriju iz koje potiče. Ovi veoma gusti poslednji meseci vuku nas, u prašini događaja, do šokantne represije Praškog proleća.

„Evropski modernisti su koristili roman kao sredstvo za mapiranje velegradskog iskustva. Od Džejmsa Džojsa i ovekovečenja ’dragog, prljavog Dablina’ u Uliksu, preko urbanog peana Deblinovog Berlin Aleksanderplaca, do elegije Roberta Muzila o carskom Beču u Čoveku bez osobina, grad više nije bio samo dekorativni okvir, već idealna posuda za svest. Svaki dan u godini Uvea Jonzona, veliki roman o emigrantkinji iz Istočne Nemačke i njenoj desetogodišnjoj ćerki koje se kreću Njujorkom, prirodni je naslednik ove tradicije.“
– Dastin Ilingvort, Atlantic

„Jonzonovo pisanje je neljudsko, božansko u svojoj neizmernosti.“
– Bookforum