Nagrada za glasove autohtonih naroda 2022. godine
Život u rezervatu Indijanaca Okanagan u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi 1956. godine za mnoge je bio život u siromaštvu, sa nedovoljno hrane, bez struje, bez izgleda za boljim životom. Kroz oči dečaka oslikana nam je dvostruka izolovanost – od sopstvenog kulturnog nasleđa, ali i od onog drugog, većinskog sveta kome, takođe, ne pripada. Odrastanje je obeleženo siromaštvom, predrasudama, gubitkom i tugom. Edi Toma je lik kojeg spontano pronalazimo u sebi, čak i kada nam se priče razlikuju od njegove, a protagonisti njegovog života jesu strašna baka, u čijim se rukama nalazi moralno kormilo odavno potopljenog broda, odbačena inatna majka u borbi sa vetrenjačama i sopstvenim ponosom, nestali nasilni otac, i mlađi brat.
Odrastanje provedeno u konstantnom raskoraku i rastrzanosti između potrebe da shvati šta svet u kom se obreo jeste i bazičnih potreba da utoli glad, vodiće Edija putem bez uputstava i smernica, pa će najčešće sam i na sopstveni način učiti da razume tugu, gubitak i nevolju, a da ih nikada do kraja ne shvati.
Gde je onda spokoj u svim tim mestima? Šta nam nudi priroda, istovremeno divna i zastrašujuća? Ima li spokoja u šupljem drvetu nemilosrdne lepote koja se mora poštovati? Uteha nađena u prirodi uvek ima cenu. Previsoku?
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.