Sumrak ateizma

Sumrak ateizma je kapitalno delo jednog od najznačajnijih hrišćanskih teologa današnjice. Oksfordski profesor Alister Mekgrat je u knjizi opisao uspon i pad ateizma u ključnom periodu njegovog razvoja, od pada Bastilje do pada Berlinskog zida.

Veliko mi je zadovoljstvo da napišem predgovor za srpski prevod Sumraka ateizma, knjige koja je nastala pre dvadeset godina. U njoj opisujem „zlatno doba“ ateizma u zapadnoj kulturi, uokvireno padom Bastilje tokom Francuske revolucije (1789) i padom Berlinskog zida koji se dogodio tačno dva veka kasnije (1989). Iako je pisana jednostavnim stilom, ova knjiga je zasnovana na dugogodišnjem naučnom istraživanju čiji je cilj bio da odgonetne zašto je ateizam bio toliko privlačan mnogim ljudima, naročito krajem 19. i početkom 20. veka. U njoj se, na primer, razmatra da li je protestantizam pružio nenameran podsticaj usponu ateizma svojim „raščaravanjem“ prirodnog sveta, čime je omogućio razvoj prirodnih nauka i oslabio vezu između poznanja prirodne lepote i poznanja Boga.

Ova knjiga upućuje na činjenicu da je uspon ateizma često bio posledica grešaka religije, ponekad zbog toga što je ona bila sastavni deo nepopularnog društvenog poretka, a ponekad i zbog toga što nije uspevala da se smisleno poveže sa životima običnih ljudi. Ateizam je neretko bio privlačan progresivnim Evropljanima jer se činilo da nudi alternativu za religiju, mada ne i zbog toga što je bio privlačan sam po sebi.

Ista misao je, nakon terorističkih napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine, porodila tzv. „novi ateizam“ Ričarda Dokinsa i Kristofera Hičensa. Ovaj pokret je bio agresivno antireligijski, ali ni on nije nudio nikakvu održivu alternativu. Isprva je „novi ateizam“ uživao podršku onih koji su bili uplašeni pretnjom verskog terorizma. Uprkos ranom uspehu, „novi ateizam“ je ubrzo izgubio svoju privlačnost jer je postalo jasno da ovaj pokret ne može da ponudi mnogo toga pozitivnog. Njegovi predstavnici nisu uspeli da se uhvate ukoštac sa dubokim pitanjem smisla koje je izuzetno važno za obi­čne ljude.

Nadam se da će ova knjiga moći da pokrene plodnu raspravu o interakciji ateizma i religije u istočnoj Evropi, kao i raspravu o načinu na koji hrišćanstvo može da zadrži svoje mesto u srcu i umu svakog čoveka.

Autorov predgovor srpskom izdanju