Stvaranje nenaslovljivog

Znam da nisam bila svesna ,,muškog pogleda“. Način na koji sam snimala, mimikrija stila crno-belih trećerazrednih filmova, proizvela je samosvest ovih likova, a ne moje poznavanje feminističke teorije.
Pretpostavljam da sam se nesvesno, ili u najboljem slučaju polusvesno, borila sa nekom vrstom sopstvene konfuzije i anksioznosti koju su izazivala pitanj shvatanja žena. Moji likovi nisu bile lutkice, to nisu bile tupave glumičice. To su bile žene koje se bore protiv nečeg, ali ja nisam znala protiv čega. Zbog svoje odeće one su izgledale i delovale na jedan način, ali kad bi se pogledalo u njihov izraz lica, koliko slab bio, moglo bi se postaviti pitanje da ,,one“ i nisu ono što njihova odeća poručuje.