Šta je antika?

Antika je doba mnogoboštva, neprekidnih, krvavih sukoba, staleških podela, robovlasništva, prostačkog humora, ostavljanja novorođenčadi u divljini da umru, gatanja po životinjskim iznutricama, ubijanja radi razonode u arenama, bučnih narodnih skupština i despotskih vladara – i kako je onda takva antika postala nedostižan cilj uzvišene lepote i sklada? Ponovo se moramo vratiti Šlegelovom iskazu da u antici svako pronalazi ono što traži, a ponajpre samog sebe. Antika je, kao idealizovana celina i uzvišeno izvorište evropske kulture, stvorena u 18. veku, i to kao ogledalo koje ulepšava. Antika se nije izučavala kao nešto što je strano ili drugačije, već kao sve ono što su ljudi želeli, ili što je trebalo, da sami budu. …

Položaj antike kao kolevke Zapada povezan je i sa narativima o antičkom poreklu razlike između Zapada i ‘drugih’. Možemo li reći da su evropska arogancija, vera u superiornost Zapada i nepremostivi jaz između Zapada i ostalih zaista nastali u 5. veku pre Hr. i da ih je formulisao istoričar Herodot? Kako bilo, stoji da je Herodot tumačen i korišćen na taj način. Filozofi prosvetiteljstva u 18. veku, kao i njihovi sledbenici poput Hegela, često su određivali Trojanski rat i Persijske ratove kao kamenove međaše u neprekinutoj borbi Evrope protiv praiskonskog azijskog neprijatelja. Antika je bila mobilisana u cilju održanja hegemonije Zapada. U onoj meri u kojoj je ličio na antiku, Zapad se izdvajao u odnosu na druge.“

– Kristine Amadu

Šta je antika? ne izlaže samo kakva je antika bila, nego i kako je postala ono što danas nama predstavlja. Autorka nam kazuje čudesnu priču o tome kako su se različiti elementi antike prenosili, prevodili, rekonstruisali i primenjivali u raznim kontekstima tokom istorije, od srednjeg veka, romantizma, doba fašizma, pa sve do njene recepcije u modernim filmovima i video igricama. Antika je bila i ostala oblast istraživanja, ali i istorijska i kulturna epoha koju je Zapad kolonizovao kako bi služila određenim ideološkim, estetskim ili političkim naumima.