Srpske svetinje u Palestini

Autori:

Mitropolit Mihailo Jovanović

Arhimandrit Nićifor Dučić

Tihomir Đorđević

Stojan Novaković

Vladimir Rozov

Istorija srpskoga naroda ima mnogo sličnosti sa istorijom starih, opustelih gradova, čije je stanovništvo neprijatelj rasterao i bogatstvo opljačkao i koje je, zatim, vreme rasulo i zasulo.

I Srbija je nekad opustela. I njezino je stanovništvo neprijatelj rasterao. U Srpskim Zemljama, čak i u visokim planinskim krajevima, malo je stanovništva, koje bi bilo starosedelac ili čist starosedelac, koji nije primio begunce iz drugih krajeva. I Srbijino je bogatstvo upljačkano. Bilo je vremena kad je Srbija izgledala upravo kao porušeni i zasuti grad.

Dok su druga srećni narodi napisali o svojim odnosima sa Palestinom čitave biblioteke, dotle nesrećni srpski narod nema o tome nijedne knjige. Izgleda kao da Srbi nisu ni znali za mesta u kojima je poniklo hrišćanstvo i za njihove svetinje. Zla istorijska sudbina njihova upropastila je ili zabacila i sakrila sve što bi davalo jasnu sliku njihovih odnosa sa Svetom Zemljom. Da je pak tih odnosa bilo i to obilatih, ja ću pokušati da pokažem u ovom predavanju, koje je sastavljeno iz vrlo sitnih podataka, pokupljenih iz nadaleko rasturenog gradiva, iz kakvoga se jedino i daju rekonstruisavati detalji srpske prošlosti. Ja se nadam da će i oni moći pokazati da srpski narod, u svojoj prošlosti, u poštovanju i pažnji prema hrišćanskim svetinjama, nije na poslednjem mestu.