Srpske narodne priče o životinjama

„Do­ti­ca­ji s bo­ga­tim i mno­go­stru­kim mi­to­lo­škim sve­tom sva­ka­ko se oči­tu­ju u na­rod­nim pri­ča­ma o ži­vo­ti­nja­ma. Te pri­če ne bli­sta­ju le­po­tom ču­de­sne na­rod­ne baj­ke, is­pu­nje­ne mno­štvom fan­ta­stič­nih mo­ti­va i za­mi­šlje­nih bi­ća, ali za­to otva­ra­ju vra­ta po­seb­nom i na svoj na­čin bli­sta­vom sve­tu ži­vo­tinj­skih od­no­sa i si­tu­a­ci­ja. Ju­na­ci pri­ča su ži­vo­ti­nje, di­vlje i do­ma­će, ko­je pred­sta­vlja­ju ve­ran i ne­po­gre­šiv od­raz svih nas i svih na­ših ma­na i vr­li­na.

I po­red oči­gled­nog „ne­re­al­nog“ ele­men­ta – ži­vo­ti­nja ko­je go­vo­re i ima­ju ljud­ske oso­bi­ne, stvar­nost i čo­ve­ko­va sva­ko­dnev­ni­ca u pot­pu­no­sti od­re­đu­ju na­ra­tiv­ni i sa­dr­žaj­ni tok pri­ča o ži­vo­ti­nja­ma. U nji­ma ne­ma mo­ra­li­sa­nja ili ale­go­rij­skog smi­sla, a ako ga i ima, on je manje važan. Pri­tom se spo­lja­šnji, na­iv­ni okvir pri­če če­sto na­do­gra­đu­je du­bljim, iro­nij­skim ili skep­tič­nim zna­če­njem ko­je se po­ne­kad gra­ni­či sa ap­sur­dom…“ (iz pogovora priređivača Tatjane Ćosović)