Pored toga što možda na najbolji način opisuje sve strahote, užase, poraze i pobede srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, Srpska trilogija 1-3 nastoji i da spreči zaborav i postane svojevrsan spomenik herojima rata. Knjiga je jedinstvena i bogata kao da je pisana krvlju umesto mastilom. Dok je čitate možete osetiti miris baruta i prašine koja zatim pada sa ivice zaklona u kome se nalazite i čuti eksploziju koju stvaraju artiljerijske granate. Sve je u ovoj knjizi stvarno i zato je lako poverovati da se nalazite na frontu devestočetraneste ili da prelazite neprohodne albanske gudure na putu do Krfa i nazad.
Sam autor je svedočio da se sve iz knjige zaista desilo i da je nastalo na osnovu ličnih zapažanja, svedočenja učesnika određenih događaja kao i orginalnih dokumenata.
Stevan Jakovljević (rođen 7. decembar 1890. u Knjaževcu, preminuo 2. novembra 1962. u Beogradu) je bio profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950, biolog, književnik i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Završio je studije biologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao. Bio je profesor Farmaceutskog fakulteta.
Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu je bio u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je trilogijom romana pod nazivom Srpska trilogija (1937), koju čine Devetstočetrnaesta (1935), Pod Krstom (1936) i Kapija slobode (1937).
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.