Slobodni i pošteni izbori

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za ljudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?

Zašto su upravo oni toliko važni za izborno takmičenje?

Kakva je njihova veza sa modelom reprezentativne demokratije?

Spisak pitanja ovde nije zaključen i na njega se nadovezuju brojne dileme vezane za fenomen koji ne prestaje da intri gira teoretičare i praktičare politike, psefologe i političare, sa dijametralnih motivacionih pozicija. Prvi traže pouzdane kriterijume slobodnih i poštenih izbora i instrumente za tačno merenje njihove implementacije u konkretnom izbornom procesu kako bi razumeli njihov uticaj na integritet izbora. Drugi prihvataju da standardi budu sastavni deo izbornih pravila, ali ne prestaju da traže načine da u primeni, raznim manipulacijama, utiču na distorziju njihove suštine sa osnovnim ciljem osvajanja više glasova i mandata.