Slikovni bukvar pravoslavlja

Bukvar koji je sačinila umetnica Olgica Stefanović je pre svega likovno delo i sve je u njemu podređeno poetici slike. Ovaj bukvar ne samo da je u najbližem duhovnom srodstvu sa onim našim „običnim, starim“ bukvarom, nego je ovde reč o istom bukvaru koji se pojavljuje u svoja dva različita obličja. Razlika je u starosnom i duhovnom uzrastu. Jednostavna, jasna i detinje naga slova onog prvog bukvara sada se pojavljuju u svojim svečanim i raskošnim odeždama. Sva poput deteta koje se prikladno odenulo da bi učestvovalo u bogosluženju. Sva poput anđela koji ukrašavaju Carstvo nebesko.

Bukvar je uvek nov, neočekivan, uzbudljiv i kroz ceo život nezaboravan. Takav i mora da bude, jer tek kada odrastemo, a ne odreknemo se sasvim onog deteta u sebi, shvatimo da se ono najlepše krije u dobro poznatim i običnim stvarima. Ovaj Slikovni bukvar, očigledno, daleko prevazilazi plemenitu nameru da opismeni decu. On je starostavno zaveštanje pismenosti i duhovnosti, ali i mlada, zlatna i zelena grana naše savremene i svakodnevne, nasušne duhovne potrebe da budemo dostojni svojih predaka. Kako kaže dr Žarko Dimić: „I sve te milenijume i vekove, od Bogorodice i Hrista, anđela i arhanđela, Olgica Stefanović sažela je u prelepim ćiriličnim znakovima ispunjenim anđelima i svetiteljima, u bukvar radovanja i učenja poklonjenog deci, čineći od bukvara jedinstvenu himnu ljubavi, učenju i znanju.“

Pitanje našeg nacionalnog identiteta prevazilazi akademske okvire – ono je zasnovano u duhovnoj vertikali, u samoj lepoti. Rečima Vesne Bašić: „Vešto i strpljivo, zadivljena lepotom srpskih rukopisnih knjiga, Olgica Stefanović svojim slikama potvrđuje da je nepresušan svetosavski izvor i nepobediva snaga svetorodnih Nemanjića da zauvek svedoče od koga smo postali i stasali.“ Ili, rečima Milovana Vitezovića: „Njen umetnički rad u duhu srpskog srednjovekovlja, posebno u iluminaciji ćiriličnih slova, je vrhunski umetnički rad i velika misija obnove bogate srpske srednjovekovne umetnosti.“

Lepota slike i lepota reči. Slikovni bukvar pravoslavlja kao krasnoslovlje i zlatoustost.