Skrivena istorija Srba

Glavni zadatak zvaničnih i od države ,,licenciranih‘‘ istoričara je da prikažu prelomne trenutke svetske istorije kao rezultat neplanirane i spontane pobune narodnih masa. S druge strane, samostalni istraživači istorijske istine nepristrasnim metodama dolaze do saznanja da su svi prevrati, bune i revolucije rezultat bolje ili slabije planirane i finansirane akcije skrivenih centara moći.

S obzirom da većina istoričara-revizionista nisu istoričari po obrazovanju i nemaju akademske titule i doktorske diplome, zvanični istoričari  i šira javnost ih potcenjuje. Za njih su smislili ružnu nalepnicu ‚,teoretičari zavere‘‘, koja u dve reči treba da diskredituje sve njihove istraživačke napore, iako oni nikada apriori i bez čvrstih dokaza nisu govorili o zaverama. Na takvo zlonamerno podmetanje ruski filosof i istoričar Alekasandar Zinovjev je imao običaj da smireno odgovori: ,,Gospodo, najveći dokaz da zavera postoji je – naša stvarnost.

Rukopis knjige je sačinjen od više fragmenata koji su ukomponovani u jednu tematsku celinu kroz koju je provučena istorijska nit od Miloša Obilića, srpskog istoričara s kraja 19. veka, do svetskih ratova. O tome da je prava istorija Srba falsifikovana u savremenoj istorijskoj nauci autor ovog rukopisa iznosi više uverenja. Šta je prava istina i kome verovati, lično je pitanje za svakoga kome je stalo do istine o sebi i svom narodu.