Skrik

Naslov je, zapravo, norveški naziv slike Edvarda Munka Krik koja je simbol univerzalnog straha modernog čoveka.

Radnja romana se dešava u 21. veku, u umetničkoj rezidenciji u Norveškoj.

Glavna junakinja dela, Jul Malić, nastaje u naručenoj priči beogradskog pisca Miloša Reljina.

Ona je, za razliku od njega, moderni nomad, „na privremenom radu u inostranstvu“. Umetnica bez previše slave, u strahu od „pedesetih“, u dobrovoljnom egzilu u Kući umetnika, u zabačenom norveškom fjordu u kojem, susrećući se sa galerijom stranaca-umetnika, pokušava da shvati njih i sebe, i da piše: knjigu o ženama-umetnicama: Sari Lukas, Trejsi Emin, Joko Ono, Marlen Dima, Sindi Šerman, ali i o Karlu Uveu Knausgoru, Erlendu Luu… pišući zapravo kroz Druge o sebi samoj.

Ovaj roman je (pseudo)fikcija i (pseudo)biografija, bildungs roman i roman o umetnicima.