Siroče

Roman Siroče je moj prvenac. U njemu su predstavljena dva paralelna pripovedna toka: jedan koji prati sudbinu dva ključna lika, Olge i Milana, i drugi koji je vezan za mitologiju tri naroda – Vlaha, Srba iz Bosne i Liburna. Vremenska ravan romana se proteže između dva rata i traje do posleratnog perioda stare Jugoslavije. Mesto dešavanja radnje se proteže od Negotinske krajine, preko Bosne, pa do Istre, Bora, Zemuna i Topčidera.

U romanu svi likovi progovaraju iz 3. lica, samo je jednom liku, Olgici, dato da progovori u 1. licu. Ona nikada ne stari i konstantno ima devet godina u romanu. U knjizi su dati običaji i verovanja Vlaha, drevne Bosne i Jadrana. Moram naglasiti da je demonološki (mitološki) sistem u romanu autorska fikcija i nemam nikakvih pretenzija da odražavam autentičan vlaški demonološki sistem, kao ni demonologiju Srba iz Bosanske krajine, niti mitologiju i verovanja Liburna. U rasvetljavanju jezičkih i mitoloških prepreka pomogli su mi gospođa Biljana Sikimić, naučna savetnica Balkanološkog instituta Sanua, i sveštenik Bojan Aleksandrović, paroh malajnički.

Žanrovski ovo je istorijska drama sa mitološkom podlogom, sa psihološki i socijalno iznijansiranim likovima. Glavna junakinja je ostala u devetoj godini siroče i probija se kroz surovi život. Maltretirana je i zlostavljana, a premeštaj iz grada u seosku sredu joj jako teško pada i zbog običaja na koje nije navikla. Udaju je za ratnog kapetana Milana, koji je psihološki podeljena linost zbog posledica preživljenog u ratu (žena i ćerka su mu ubijene). Beg i spas nalazi u alkoholu i svoju muku i tugu utapa u dobroj kapljici. Olga je maltretirana i zlostavljana i u braku za koji je verovala da će biti nešto sasvim drugo.

Pored rata i posledica rata u romanu, u drugom pripovednom toku dat je i nebeski rat tri natprirodne sile, božanstva, koje se svaka bore za primat i jednako bivaju mučene ljubomorom i strastima, kao i ljudi. Svaki od glavnih likova ima i svoju nebesku zaštitnicu: Milana štiti Crna kraljica, drevna natprirodna sila Bosne, Olgu štiti Muma Paduri kao jedna od vodećih sila vlaške mitologije, a srednjeg Olginog i Milanovog sina štiti Latra kao najzastupljenija boginja Liburna.

Uz vlaški jezik i kulturu vlaškog naroda koja pre nije bila u našoj literaturi u romanu je specifična i arhitektonika dela koja drži pažnju čitalaca do samog tragičnog kraja.

Milica Zorić