Senke sećanja 2

Senke sećanja su autobiografska, ali i istorijska građa jednog vremena Novog Sada. Vodeći čitaoce kroz svoje detinjstvo, mladost i sazrevanje, Duško je proveo i sve nas, svakog kroz svoje odrastanje u istom gradu i na istim mestima. Zato se Senke mogu smatrati kolektivnom autobiografi jom. Duško nas dovodi do sasvim određenih mesta i događaja, ostavi svoje utiske i lični pečat, a onda nama prepušta da sve to isto vidimo iz svog sećanja i ugla, naravno ne uvek kosim mrgudnim pogledom urednika televizije. To ovom štivu daje posebnu vrednost i draž. Vratio nas je nekoliko decenija unazad, u vreme farki „Leviski”, pucanja karbitom, tapkaroša ispred „Narodnog” uoči prikazivanja „Probušenog dolara”, na zajednička kultna mesta kao što su „Carigrad”, kod Riste i Mlađe, kod „Mrce” na Bulevaru, na trenutak ponovo smo videli žutu ciglu u Temerinskoj ulici, novosadske tramvaje, golubove iznad Salajke i Podbare, osetili smo ukus i miris zaboravljenih Lebaimasti, vrućih pupuški, kiselog mleka u glinenim posudama, štrudli „debelih k’o tocke noge” …
– Dobrivoje Boba Antonić

Odrastanje je u ovoj knjizi sveprisutno, zato što Duško ni u povremenim izletima u odraslo doba ne gubi pogled dečaka. Knjiga je, stoga, nastala zato što njen autor nije izgubio sposobnost da se iznenadi, koja se može sačuvati jedino ako čovek, iz ko zna kojih astralnih kombinacija, ima sposobnost da se pita. Duško nam je, u pogledu toga, pokazao kako je radoznalost hodnik pun svetlosti, odnosno divna staza koja se proteže unedogled: na putu nalazimo upečatljive ljude i nezaboravna jela, sportove sa svim alatima i tehničkim opisima za uspeh, pa htenja i nadanja, ushićenja i razočaranja, a najviše vernost osobama i strastima koja se može rezimirati samo kao – ljubav.
– Mario Liguori