Sandale moje majke

Knjiga Sandale moje majke, izabrane i nove priče, nastala je izborom iz knjiga Žena iz crkvenog dvorišta („Gradina“, 1996), Napuklo zvono (niška „Prosveta“, 2000) i Priča bez glavnog junaka (beogradska „Prosveta“, 2001) čemu je pridodato i deset novih priča.
U svojoj prozi Ivanka Kosanić ponire u svet lišen uporišta u kome se gubi stvarnost u fantastičnom oklevanju junaka (samim tim i čitaoca) da prihvati ili odbije, podjednako, i prirodnu i natprirodnu stvarnost. Ni priče, ni likovi, ni prostor ni vreme ovih priča nemaju određenost dovoljnu da se čvrsto i pouzdano definiše pojam stvarnosti kojoj oni pripadaju. To podjednako može biti simulacija pamćenja, priče u priči, neizvesne anegdote, literarizovanje uspomena, melanholija.
Kao da se za Ivanku Kosanić merilo stvarnosti ne nalazi u delu i njegovim elementima, već u posebnom čitaočevom iskustvu. To iskustvo je iskustvo pričanja priča o priči, oblikovanje sećanja kao proznog teksta.