Samo jedno proleće

U romanu Samo jedno proleće u nezahtevnoj, ironično-razigranoj formi Balaž prikazuje društvenu klimu 1968. godine. To je duboka lična priča o građanskoj pobuni, iniciranoj Praškim prolećem, buntu čeških i slovačkih intelektualaca koji su pritiskali političko rukovodstvo zemlje, tražeći demokratske promene i veće političke slobode. Ujedno je to priča o svim peripetijama tog revolta i o njegovom krahu, koji počinje ulaskom vojski Varšavskog pakta na teritoriju Čehoslovačke.

Glavne junake u romanu međusobno povezuje slučajnost (smešteni su u istom studentskom domu), spaja ih prijateljstvo i zajedno u nadi provode tih nekoliko kobnih meseci za Čehoslovačku. Svako od njih ima i svoja lična nadanja, traga za mogućnostima afirmacije i opstanka, ispunjenja svojih snova i želja.

Kroz živote ovih mladih ljudi autor prikazuje sve ono za šta je to društvo tih meseci – od januara do avgusta – živelo i šta je preživljavalo: veru u reforme političkog sistema, nadu u slobodan život, nedvosmislenu podršku tzv. preporodnom procesu, euforiju usled otvaranja granica i ukidanja gvozdene zavese, ali i strepnje kako će na sve to da reaguje Brežnjevljeva velesila. Balaž je pored svega pomenutog prikazao i određenu dozu naivnosti, koja je u tom opštem oduševljenju bila zajednička i za obične građane, ali i za intelektualce i političare.

Igor Hohel