Sam

Nakon čitanja ove knjige utisci će još dugo biti uzburkani. Bilo da će vas uznemiravati naturalističke scene ratnih stradanja kao posledice postupaka dobrovoljaca abnormalne psihe, izopačeni skorojevićki načini zabavljanja, ekspresionistička spoznaja stravične sudbine čovečanstva koja se povremeno blaži krhkim mirom ili halucinantni osvrti na psihu čoveka koji je izgubio sve što je ikada imao i voleo, jedno će sigurno biti posebno upečatljivo. Biće to zasigurno čovek kao jedinka u centru svoje otuđenosti, samoće i strahova od sveta koji ga okružuje, neprijateljskog za sve što je normalno i nosi prave životne vrednosti. Jedino što vas u tome može umiriti jeste od mnoštva stravičnih detalja zatrpana, ali večno živa želja i borba za životom, samo privid da smo u njoj sami, ona koja nosi otpor, pobunu i osvetu, povremeno neophodnu da se kaljuga nastala od mnoštva ljudskih suza očisti i spere. Ona ista kojom književna dela poput romana Sam nose krik i poziv upomoć da se čovečanstvo vrati na koloseke bez samoće i agonije duše…