Sabrane priče

Vladan Desnica je napisao ukupno trideset i tri priče. Ipak, značaj jednog pisca i njegovoga dela ne vrednuje se po obimu, već po tome koliko je proširio i objavio nove elemente u samoj sferi stvaranja. Kao izraziti analitičar psihičkih nijansi Desnica je svoje priče pisao u sasvim specifičnom lirskom uznesenju, on je razlagao punoću i kompleksnost zanosa, konkretizovao strasti, razlagao volju da ljudi učine svet takvim kakvim ga osećaju, zamišljaju i žele. Ali, isto tako, ovaj pisac u većini svojih pripovedaka razlagao je i rasulo života u pojedinim ljudima i video ga i kao ličnu i kao društvenu nesreću. To je posebno vidljivo u pričama Od jutra do mraka, Florijanović, Konac dana, Oko, Proljeće u Badrovcu… Iz tih priča probija saznanje da život nije samo od maštanja, već i od rasipanja, rušenja i gubljenja, od patnji, od bola i neizvesnosti. Desnica je u svom prikazu čoveka nastojao da kaže ono što on u svojoj suštini jeste a ne ono što bi hteo ili mogao biti… U njima je Desnica izvanredno promišljen, precizno lucidan, u njima je prostor njegove imaginacije veoma kompleksan, mašta i fantazija su mu izuzetno fleksibilne, opservacija mu je zgusnuta i izbirljiva – sve što je registrovala predstavlja same esencijalne trenutke u životu pojedinih ličnosti… Zbog svega navedenog, nesumnjivo je da Desničino delo, naročito pripovedačko, spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka, nego uopšte…

Priredio i pogovor napisao Vladan Bajčeta