Romani – Stevan Sremac

Ivkova slava • Zona Zamfirova • Pop Ćira i pop Spira • Limunacija na selu • Vukadin • Kir Geras „Ono boemsko i istinsko ljudsko u Stevanu Sremcu instinktivno su ga vodili da u malograđanskom svetu voli ono što je životnije (Ivkovi kardaši, Mane iz Zone Zamfirove i drugi) ili se srdačno smeje ljudskim nastranostima, smešnim ambicijama i postupcima (Vukadin). Sremac, u tom svetu i životu, voli pre svega i najviše ono što pobuđuje na smeh, spontan, bučan, razdragan.“ Dimitrije Vučenov

Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim likovima Ivka jorgandžije i njegovih pajtaša, Maneta i Zone Zamfirove, Vukadina, kir Gerasa, pop Ćire i pop Spire, Jule i Melanije, svih onih nezaboravnih karaktera kojima je ovaj pisac u svojim delima oživeo palanački mentalitet i smešne osobine svog naroda. Budući prevashodno humorista, Sremac se odvaja od dotadašnjih realista koji su pisali pripovetke iz seoskog života i daje široku sliku društva, pri čemu je do danas ostao jedinstven srpski pisac koji se uspešno oprobao u tri različita narečja srpskog jezika, obogatio njegovu leksiku i dočarao kako partijarhalnu i tradicionalnu tako i onu građansku Srbiju svoga doba.

Nekoliko Sremčevih pripovedaka, kao i romane Ivkova slava i Zona Zamfirova, karakteriše uspelo korišćenje dijalekatskih i lokalnih osobina niškog govora. U romanu Pop Ćira i pop Spira, najpopularnijem njegovom romanu o svađi i tuči dvojice popova Bačvana, takođe uspešno iskoristiće provincijalizme, varvarizme i kolikvijalni govor banatskih i bačkih žitelja da prikaže društvene prilike u Vojvodini onog vremena. Najzad, Beograd, šumadijsku palanku i govor koji je preovlađivao u građanskim sredinama u Srbiji s kraja XIX veka ovaj klasik srpske književnosti ovekovečio je u romanima i dužim pripovetkama Vukadin, Kir Geras, Buri i Englezi, Čiča Jordan i još nekima.

I pored svojih neprolaznih likova, glavni junak Sremčevih dela je atmosfera smeha. Smešne situacije, anegdote i zbivanja izašli su iz njegovih romana i zauzeli mesto u narodnom predanju i prepričavanju kao događaji koji su se stvarno odigrali. Zato su uvek bili pogodni za pozornicu, pa je još sam pisac dramatizovao svoj roman Ivkova slava, a do danas se brojne dramatizacije njegovih dela igraju u pozorištima i prenose na film i televiziju.