Razgovori sa ravnogorcima 3. tom

Iz recenzije penz. pukovnika mr Dragana Krsmanovića:

Birajući za sagovornike uglavnom oficire, priređivač se odlučio da se pored sveobuhvatnijeg i složenijeg pogleda na ljude i događaje opredeli i za dokumentovanost, analitičnost i sveobuhvatnost kazivanja, dopunjenog i bogatim narativnim stilom. Na taj način izložena svedočanstva ne ostavljaju prostora za dilemu o suštini i glavnom toku događaja, ili opštih ocena o ličnostima ili događajima.

Čak i u detaljima koji, zbog protoka vremena, odstupaju od utvrđenih činjenica, svedočanstva su dragocena, jer dočaravaju atmosferu ratnih dana i nepogrešivo svedoče o nesalomivom antifašističkom duhu JVuO.

Posebno su potresni oni delovi svedočanstava koji govore o naporima OZN-e da pri kraju rata, i nakon njega, uništi ne samo jedinice i pojedince u borbenim formacijama JVuO, već i njihove porodice, jatake i simpatizere i zatre svaku iskru slobodarskog duha, koji nije bio po meri jedne partije i jednog čoveka. I pored svega toga, u svedočanstvima nema ni mržnje ni želje za osvetom, već samo žala za zlosrećnom sudbinom srpskog naroda u vihoru rata.

Iz recenzije istoričara Aleksandra Dinčića:

Miloslav Samardžić trećom knjigom razgovora sa ravnogorcima nastavlja memoarsku priču o ljudima o kojima se za vreme komunizma nije smelo ni čuti. Ovom knjigom još više pojačava dinamiku događaja, uvođenjem novih i važnih svedoka ratne drame. Među njima se nalaze i tri visoka komandanta. Razgovore sa sledbenicima Dražine borbe trebalo je mnogo ranije voditi. Ako se ne zabeleži-nije se ni dogodilo. Autor je to odlično znao. To je prva i ujedno najveća istoriografska vrednost ove knjige, jer su svedočanstva sakupljana na vreme. Druga vrednost jeste da se priče svedoka i dostupna dokumentacija u potpunosti slažu. Treća vrednost biće da će se autoru još mnogi svedoci naknadno javiti. Knjiga „Razgovori sa ravnogorcima“ zapravo osvaja slobodu govora i zato je treba pročitati.