Razgovori sa ravnogorcima 1. tom

IZVODI IZ RECENZIJA:

Moć pamćenja je individualna i razlikuje se od osobe do osobe. Ima onih koji se i godinama posle nekog događaja sećaju svakog detalja, datuma ili imena. Kod drugih se sećanja mešaju, hronologija je nepouzdana, a imena likova blede.

Ipak sam se uverio da u sećanjima postoji jasna i nedvosmislena pouzdanost kada su emocije u pitanju. Svaki sagovornik će sa nepogrešivom preciznošću opisati šta je osećao u nekom značajnom trenutku, bez obzira šta se u međuvremenu desilo i da li je magla zaborava prikrila detalje prošlosti.

Zbog toga su “Razgovori sa ravnogorcima“ koje nam je prikupio i priredio Miloslav Samardžić nezaobilazno štivo svih onih koji bi želeli da razumeju duh vremena u kome se Jugoslovenska vojska u Otadžbini istovremeno borila protiv okupatora i revolucionarnog preotimanja vlasti u Srbima nastanjenim delovima Jugoslavije…

Zbog svega iznetog ova knjiga ne može biti jedini osnov za pisanje vojne ili političke istorije Drugog svetskog rata kod nas. Ali, ona je istovremeno i nezaobilazna za one koji žele da popune praznine u mreži suvoparnih podataka koji se dobijaju hladnim isčitavanjem dokumenata… Priređivač nas vešto vodi od lika do lika i od svedočanstva do svedočanstva, darujući nam iskrene i sažete prikaze događaja sa usana neposrednih učesnika, koji su izgubivši rat i slobodu postali rasterećeni potrebe da se ulaguju bilo kom autoritetu, osim vlastite savesti. (Iz recenzije penz. pukovnika mr Dragana Krsmanovića, višeg arhiviste)

…Neko je morao da vodi računa i o memoarskoj ratnoj građi pripadnika četničkog pokreta, naročito ljudi koji su živeli izvan zemlje. Taj posao je pripao autoru ove knjige. Obilazio je Dražine preživele komandante i komandire i beležio njihova svedočantsva da se nikad ne zaborave. Pored toga, primenio je neke novine, koje su najpoželjnije kada se posmatraju istorijski događaji preko memoarske građe: prikupljao je svedočanstva ranih devededesetih godina, kada su sećanja bila još uvek sveža; za sagovornike nije birao obične borce ili simpatizere već starešine, najviše komandante, komandire, organizatore ili dugogodišnje Titove zatvorenike; do istine je dolazio sravnjivanjem objavljenih dokumenata i izjava sagovornika, kao svedoka ratne drame, koji su bili upućeni u mnoge stvari. To je prava istorijska vrednost ove knjige, koja će uvek biti u prednosti u odnosu na memoarsku građu pripadnika partizanskog pokreta, kao i na zvaničnu (državnu) istoriju o Jugoslovenskoj vojsci pod komandom generala Draže Mihailovića za vreme Drugog svetskog rata. (Iz recenzije profesora istorije Aleksandra Dinčića)