U ovom ratu dogodilo se nešto, što je iznenadilo ceo svet. To je ogromna, skoro neverovatna snaga, koju je pokazala Srbija. A u svetu su to ponajmanje očekivali, i jedva su mogli da veruju istini.
O Srbiji se može reći, da je bila balkanska pepeljuga. U svem svetu govorili su o Bugarskoj. Divili su se, kako je napredna i jaka, kako ima vanrednih političara i vojskovođa. Uz Bugare su spominjali Rumuniju i Grčku. O Crnoj Gori govorili su da je junačna, ali toliko mala i sirota, da ne vredi o njoj mnogo govoriti. A Srbija?… Kad je bilo govora o Srbiji, svaki je samo omahnuo rukom. Držali su, da tamo živi narod, koji nema životne snage, i koji je nesposoban da napreduje. Isticali su, kako se Srbija samo proganja sa svojim vladarima, a kad je došlo 1885. godine do Srpsko-bugarskog rata i do Slivnice, onda kao da beše Srbinu odzvonilo…
Svetac se poznaje po večernju. Ishod rata poznaje se po mobilizaciji. Kad dođe do mobilizacije, onda se već vidi jasno raspoloženje naroda. Onda se može prebrojati: koliko je pozvano, a nije došlo pod zastavu. Onda se može videti, koliko njih obijaju pragove raznih ministarstava i mole, da ih ostave kod kuće, ili da ih izvuku iz redova boraca i strpaju po kancelarijama. Kad dođe do mobilizacije, onda se već vidi, šta je spremila država. Jesu li razgrabljeni oni novci što ih je narod otkidao od svojih usti i davao za rat. Onda se vidi: Ima li u istini u magacinima svega onoga što je zabeleženo u protokolima, ili ta sprema postoji većinom samo na hartiji? Kad dođe do mobilizacije, onda se već može videti upravo — sve. Mobilizacija srpske vojske u ovom ratu, izvršena je sasvim po Kosovskom amanetu. Pozvani su svi i došli su svi…
Jaša Tomić
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.