Knjiga Miloša Vesina „Raskršća krivice“ (kao njegova doktorska disertacija iz savetodavne psihologije) obuhvata preko četristo strana teksta, uz priloženu ogromnu pročitanu i predloženu literaturu.
Cilj ovog dugogodišnjeg i savesnog naučnog istraživanja (koje se protezalo od ispitanika Srbije, Istočne i Zapadne Evrope, Amerike, pa sve do pravoslavnih zemalja Afrike) bio je potvrđivanje početne teze dr Miloša Vesina o rasprostranjenosti doživljaja greha, krivice, stida i kajanja kod ljudi uopšte; istraživanje je posebno bilo koncentrisano na pravoslavne i rimokatoličke vernike u pomenutim državama sveta, ali i na nereligiozne stanovnike obuhvaćenih područja istaživanja, što je, takođe, potrebno.
Svrha sadržaja knjige prote M. Vesina (po mome mišljenju) jeste pokušaj unapređivanja sazrevanja ljudi, vernika kao i nevernika, u smislu neprestanog ličnog truda upoznavanja sebe, a onda i smisla života koji će (smisao) tek ovakvim osmišljavanjem potvrditi stalnu vrednost hrišćanskog učenja i Njegovog Učitelja, Isusa Hrista.
Nije više dovoljno verniku XXI veka da se drži kruto i ritualno onog biblijskog predanja koje je aktuelno samo pod uslovom da se lično verniku, uvek pažljivo, isto to predanje osvežava doživljajem (pre svega, liturgijskim doživljajem molitve).
Biće dovoljno ako prosečan čitalac knjige „Raskršća krivice“ sveštenika Miloša Vesina otkrije u njoj (a to znači da je u otkrio u sebi!) ono što je pravi Izvor svake vode Života: savest koje ga opominje, ali ne kažnjava, koja ga podstiče na individuaciju i/ili oboženje, a ne prinuđava ga; dovoljno će biti ako pažljivo čitanje ove knjige potvrdi čoveku volju za životom koja je ključ njegove slobodne volje, njegovog božanskog zadatka da može i da treba da bira.
akademik Vladeta Jerotić
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.