Rasipna zemlja štedljivog naroda, knjiga o sudbini Hercegovine – nastavak knjige Pohod crvenog lapisa o sudbini Jugoslavije. Jovan Skerlić je pisao da je „Hercegovina kolevka srpstva iz koje smo se raselili u severne i istočne krajeve“. A u tim krajevima o njoj se zna manje nego o Sikimu i Butanu. Ni manje zemlje, ni većeg rasipnika najvećeg bogatstva – ljudi. Hercegovina, uključujući Staru Hercegovinu, razdavala ga je i šakom i kapom i sama ostala večiti siromah. Njeni izdanci su, primerice, Sveti Vasilije Ostroški; Vuk Karadžić; srpske dinastije – Petrovići, Karađorđevići i Obrenovići; savetnik cara Petra Velikog Sava Vladislavić, ruski vojskovođa Mihail Miloradovićm mnogi poznati umetnici, naučnici, privrednici, inženjeri, pravnici, ekonomisti, novinari. Hercegovka je čak i „srpska Jovanka Orleanka“ – Čučuk Stana.
Nema tako gordog naroda tako hude sreće kao što su Hercegovci. Zemlju su ima nasilnici rasparčali. Zlotvori ih pozavađali. Burna vremena im unazadila privredu. Hercegovina se i dalje raseljava. Bez svoje države, Hercegovci nisu stekli osećaj pripadnosti jednom društvu. Zavičajni klubovi van rodne grude služe uglavnom za gajenje platonske ljubavi prema njoj. U knjizi se u promeni ovakvog odnosa vidi zamajac za ekonomski preporod Hercegovine kako bi se bar zaustavilo njeno osipanje i sprečio prelazak gorde zemlje u zaborav.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.