Mračna i akcije prepuna moderna fantastika, čije će gusto ispleteno klupko od zapleta i moralno složeni likovi držati svačiju pažnju do samog kraja.
U prvoj knjizi Bezimene hronike pod nazivom Uspon, negde usred nedođije, bezimeni čovek ustaje iz mraka. Lišen većine pamćenja (osim moći govora i obimnog znanja o ubijanju), shvata da se nalazi u poludelom svetu. Još gore, skoro sve živo želi njegovu glavu. Bez predstave šta mu je činiti, on luta opustošenim predelima propalog kontinenta. Na tom putu će njegovo telo i um biti pritegnuti do granica pucanja, dok on očajnički pokušava da sazna šta se dešava, ko je on i zašto postoji. Jedan za drugim, protivnici padaju pred njim, a svako novo ubistvo samo postavlja još pitanja: Da li je on uopšte ljudsko biće? Šta se desilo svetu?
U drugoj knjizi Rascep, četiri meseca pošto je porazio staru Upravu i zauzeo njihovo mesto na vrhu, posledice dela Bezimenog samo što ga nisu sustigle. U postapokaliptičnom gradu Vavilonu, nesloga cveta. Bande i stari neprijatelji pripremaju svoje odlučujuće poteze dok Bezimeni očajnički pokušava da se izbori za bolji život stanovništva.
Ali pritisak dolazi i od spolja. Na zapadu, takozvana Jedina Prava Crkva Amerike kreće u svoj konačni osvajački proboj. Iz dubina močvara Luizijane, Novi Vudu Pokret diskretno pruža svoju senovitu ruku.
Fitilj je predugo goreo. Bure baruta samo što nije eksplodiralo. Ta će eksplozija iskušati besmrtnost Bezimenog. A čak i ako opstane, hoće li želeti da živi u svetu koji je stvorio?
Za razliku od većine književnih dela, stripova i filmova koji se bave postapokaliptičnim svetom, u romanima Uspon i Rascep ekspoatacijski elementi nisu istaknuti u prvi plan. Drugim rečima, nasilje u romanu nije detaljno opisano, ali je izuzetno sugestivno i ostavlja snažan utisak na čitaoca. Kriminalne radnje o kojima Mario piše su užasne same po sebi, ali nas mnogo više od prizora surovosti i krvoprolića uznemirava ljudska degradacija koja ih prati. Bez obzira na to što naš autor piše o stvarima koje se nisu dogodile, napisano odiše bolnom istinitošću u svetu u kome živimo.
Na kraju, knjiga Rascep nas podseća da cena civilizacije nije izražena samo u novcu ili resursima, već i u ljudskosti.
Posle Uspona, stigao je Rascep, ali šta je sledeće?
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.