Izbor, prevod sa španskog, beleške i pogovor Biljana Isailović
„Alfonso X od Kastilje, zvani Učeni, ostavio je u XIII veku, dragoceni savet svom narodu: ‘Grejte se na stara drva, čitajte stare knjige, pijte stara vina, držite se starih prijatelja.’
U našim rukama je jedna „stara knjiga“! Čitalac s pravom može da se zapita zašto bi danas, u našem više nego užurbanom vremenu, čitao knjigu pisanu u spokojnoj, idiličnoj atmosferi s početka druge polovine XIX veka. Da li uopšte postoje dodirne tačke između čoveka tog doba i današnjeg, između tadašnjeg i savremenog književnog stvaralaštva? Da li će čitalac, kada sklopi korice, biti obogaćen nekim novim uvidima i istinama o sebi i svetu u kojem živi? Da li će biti oplemenjen, ili će samo imati osećaj da je upravo izašao iz nekog prašnjavog muzeja, u koji ga je spletom okolnosti prebacio papirni vremeplov?
Da bi se odgovorilo na ta pitanja, treba najpre odrediti šta znači „stara knjiga“ na koju je mislio Učeni Alfonso. Odgovor je jasan – to je knjiga čiju je svežinu potvrdilo trajanje. Kada istinitost premašuje ograničenje vremena, decenije i stoleća.“
– iz pogovora (Gustavo Adolfo Beker, poslednji trubadur španske poezije i prvi modernista)
Gustavo Adolfo Beker (1836-1870), pesnik, pripovedač, dramaturg, novinar, putopisac, slikar i ilustrator, jedno je od najblistavijih imena španskog postromantizma.
Ovi zapisi prvo su bili objavljeni u madridskim novinama Komtemporaneo u kojima je Beker bio urednik i stalni kolumnista. Možda zbog toga slika Španije jednog vremena koju nam autor dočarava odiše živošću, dinamikom i zanimljivošću koje zahteva štampa kao medij. Uz sve to dajući im notu humora, ironije i autoironije, Beker je u novinarsko pisanje uveo visoke standarde vrhunske poetske proze.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.