Pusta zemlja

Ova knjiga donosi engleski tekst Puste zemlje (preuzet iz kritičkog izdanja Eliotovih pesama, objavljenog 2015. godine) i, paralelno, srpski prevod Leona Kojena. Eliotova poema kod nas je već prevođena, ali ovo je prvo izdanje koje omogućava čitaocima da, osim prevoda, imaju uvid i u original.

Objavljena pre tačno sto godina, 1922, Pusta zemlja je odmah bila shvaćena kao najčistiji izraz pesničkog modernizma u anglosaksonskom svetu, kako od pristalica nove poezije tako i od njenih danas uglavnom zaboravljenih protivnika. Već pre nego što se Eliotova poema pojavila u javnosti, Ezra Paund – Eliotov prijatelj i uz njega i Džojsa treće veliko ime anglosaksonskog modеrnizma – napisao je u jednom pismu da je „Pusta zemlja opravdanje našeg ‘pokreta’, našeg modernog eksperimenta posle 1900”.

Više nego bilo koja druga modernistička poema prošlog veka, ne samo u anglosaksonskoj nego i u evropskoj kniževnosti, Pusta zemlja ne sadrži nikakvu jasnu logičku ili narativnu nit koja bi povezivala njenih pet delova, pa ni pojedine segmente unutar njih. Prostorni i vremenski okvir poeme stalno se menja, likovi se bez objašnjenja pojavljuju i iščezavaju, nema stihova koji bi direktno izražavali pesnikove ideje. Hrišćanstvo se nalazi u središtu poeme ali se o njemu nikada ne govori eksplicitno. Uprkos tome, čitaocima je od prvog dana bilo jasno da se Eliotova poema tiče i velikih pitanja svog vremena, pre svega duboke krize vrednosti na kojima je počivala evropska civilizacija krajem 19. i početkom 20. veka. Sa distance od jednog veka, danas bismo reći da je Pusta zemlja najbolji primer onoga što je sam Eliot, pišući o Sen-Džon Persovoj Anabazi 1930. godine, nazvao „logikom imaginacije” nasuprot „logici pojmova”.

Jedna od posledica ovakve pesničke strukture je da se Eliotova poema opire jednoznačnim, redukcionističkim tumačenjima. Polazeći od ovog uvida, Leon Kojen u opsežnom pogovoru opisuje kontekst u kojem je nastala Pusta zemlja i veliku ulogu koju je u njenom definitivnom uobličavanju imao Ezra Paund, razjašnjava smisao napomena koje je sam Eliot dodao svojoj poemi i daje sopstvene naznake za tumačenje Eliotove poeme, ali uvek sa svešću da je to tumačenje jedno od većeg broja mogućih koja se daju braniti dobrim argumentima. Na kraju je data „Odabrana bibliografija” knjiga i radova o Pustoj zemlji od vremena njenog objavljivanja do danas.