Puna kola priča

Pred čitaocima je izbor bajki, legendi i priča Danice Bandić, našeg poznatog pisca za decu iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka. Dela ove književnice, „Čika Jove u prozi“, kako su je zvali, i danas mogu deci biti draga jer su bajkovita, zanimljiva i puna nežnosti i empatije. Iako pisana u drugom vremenu, ona nose dobre odlike savremene književnosti za decu.

Danica Bandić sarađivala je sa listovima svog vremena. To su: Čika Jovin „Neven”, zatim „Spomenak”, „Dečji list”, „Zorica”, „Venac” i drugi. Najplodniju saradnju imala je sa časopisom „Zorica” u kome je tridesetih godina prošlog veka bila i urednik.

Nije preterano reći i da je ova književnica bila najbolji prozni pisac za decu u Srbiji u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka i kao takva predstavljala uzor mladim stvaraocima toga vremena. Njene bajke izdvajale su se od ostalih tekstova koji su se tada pisali i pokazivale su u kom pravcu treba ići u stvaranju za decu.

Velika vremenska distanca odmiče dela starijih pisaca od savremene čitalačke publike. Vremenom i dela klasika poprimaju patinu i u nekim svojim segmentima postaju nerazumljiva i nezanimljiva. Deci i mladima utoliko je teže da prihvate arhaičan jezik i umiljati ton starih knjiga koji su u međuvremenu postali naivni. Duh vremena koji je uključivao veće ispoljavanje nežnosti promenio se. Velika je šteta što Tetka Danine knjige nisu bile dovoljno čitane u drugoj polovini dvadesetog veka jer su brižljivo pisane, iskrene i oplemenjuju. To je gubitak za mnoge generacije. Ali, i današnja deca mogu čitati bajke Danice Bandić jer ih karakterišu živo pričanje i vanvremenska atmosfera čuda koji ne zastarevaju, te su dobrodošli u svakom vremenu. Zato verujemo da će ovaj izbor pronaći svoje čitaoce.

Iz Predgovora
Gordana Maletić

Danica Bandić je bila kćerka poznatog srpskog glumca Laze Telečkog. U Velikoj Kikindi je pohađala osnovnu školu. Tu se udala za učitelja Miloša Bandića (1862-1941) i tu je pisala i radila trideset godina kao vaspitačica i učiteljica. Od 1922. godine živi u Beogradu, kao i mnogi drugi intelektualci pisci koji napuštaju Veliku Kikindu. Po poznatim podacima režirala je prve školske priredbe 1896, godine po svojim tekstovima „Guščarica Mara“ i „Pripreme za osvećenje Ravanice“. Bila je pisac komada i reditelj Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Naročito je značajan njen rad na organizovanju srpske devojačke mladeži i žena. Zaslužna je za organizovanje Devojačkog sokola, a pred odlazak 1921. godine jedna je od inicijatora osnivanjaDruštva za prosvećivanje žena i Ženske zanatlijske škole.

Nasuprot okolnostima vezanim za Štampariju Radaka u Velikoj Kikindi, uloga i značaj dela spisateljice Danice Bandić je jačao i ona je počela da objavljuje najčešće u Beogradu. Postala je poznat i popularan pisac književnosti za decu i njen značaj i popularnost poređena je kod savremenika s Jovanom Jovanovićem Zmajem (Marko Car). Dakako, njeno stvaralaštvo u prozi jeste još na liniji proklamovanih i uočenih ideja i samog Zmaja o ulozi i mestu književnosti za decu kod nas i njenom dominantnom prosvetiteljskom i vaspitnom značaju, ali je i na liniji još prosvetiteljskih ideja Dositeja, pa i Vuka, a sve to, ipak, i u funkciji sveukupnog nacionalnog napretka, onakvog kako je on u tom vremenu definisan i u funkciji reafirmisanja narodne religije i etnologije nasuprot ortodoksnim religioznim sistemima.

Iz recenzije
Marija Tanackov