Propitivanje peska

Nove priče Mire Popović prirodan su nastavak prethodne knjige Buđenje, što sugeriše njihovu izvornu vezu, ali i osvajanje novog pripovedačkog polja i u širinu i u visinu.

Maštovita autorka visoko leti, što bez krila što uz pomoć Leonarda da Vinčija, Markesa ili oživljenih grafika Živka Đaka. Prirodnost kazivanja i ovoga puta zbunjuje čitaoca, koji ima potrebu da odeli apsurd od običnosti, nadrealno od realnog, snove od probuđenosti. A tako i treba da bude, jer se sve ove omame sastoje od začudno spojivih elemenata: bizarne vožnje kolima uz predsednika Republike, salon-bombona (kojima su se nekada davno kitile jelke), foto-dvoboja, seksa kroz ironiju i smeh.

Prepliću se ovde strah(ote) i humor, porodica i partneri, anđeli i leđni kraul zvani trojeručica… A onda, uz religiju, iznenada i rat, odnosi između same sebe (više no između drugih), razgovori s mrtvima.

Forma knjige prati ritam pisanja. Komponovana u odnosu na dužinu priča, podeljena je u tri dela: prvi od skoro pedeset vrlo kratkih priča, drugi koji čine dve duže, i treći, koji je sažetak svih – ponovni sadržaj svega. Kako se ide ka kraju, koncept knjige se otvara kao svitak; lukavi jezik lakoće postaje ozbiljniji i baca se u ambis književne dubine.

Propitivanje peska zapravo je mali ogled o razlici između stvarnosti i prikaza stvarnosti – i to pričama koje su na ivici da budu usmene.

– Vladislav Bajac