Proekološki kriminalitet: od legalnog eko-aktivizma do proekološkog terorizma

Problematika ekologije, shvaćena u svojoj ukupnosti, predstavlja – slobodno se može reći – jedno od egzistencijalno najznačajnijih, ali i strukturalno najkompleksnijih pitanja današnjice. Bilo da se radi o etičkim, filozofskim, zdravstvenim, bezbednosnim, pravnim, ekonomskim ili ma kojim drugim aspektima pristupa, ekološka materija aktuelizuje se u savremenom svetu u punom svetlu. Iscrpljivanje prirodnih resursa planete Zemlje, ali i sve veća potražnja za njima, diktirana uslovima demografskog progresa i privrednog razvitka; nepobitno ugrožavanje i uništavanje ekosistema, ali i često odsustvo volje da se ono predupredi ili makar ublaži; progresivno povećavanje osvešćenosti o opasnostima nadolazećeg ekološkog kolapsa u bliskoj budućnosti, uz istovremeno svesno ignorisanje takvih rizika od strane značajnog dela donosilaca odluka i šire javnosti širom zemaljske kugle – svi ovi činioci stvaranju specifičnu klimu koju možemo okarakterisati kao „ekološku rastrzanost“ savremenog čoveka. Takva klima neretko dovodi do konfuzije u poimanju generalne ekološke perspektive; međutim, u izvesnim slučajevima, ona može imati i ekstremnije posledice, uključujući i opredeljivanje pojedinaca za krajnje invazivna „rešenja“ ekoloških problema. Upravo jedno od takvih „rešenja“ predstavlja fenomen radikalnog ekološkog aktivizma. Imajući u vidu njegovu specifičnost, njegovu relevantnost za niz naučnih oblasti (posebno u sferi sociologije, kriminologije, pravnih i bezbednosnih nauka), kao i sve veću aktuelnost koju će, smatramo, ovaj fenomen zavređivati u godinama koje su pred nama, opredelili smo se da upravo ka njemu usmerimo primarni fokus predmetne studije.

Iz Predgovora