Pred sobom imamo najobimniju knjigu kratke proze, koja se najbrže čita. Da kratka narativna proza uzima sve više maha među čitalačkim svetom sadašnjice pune ubrzanog življenja i prekratkih rokova za uživanje i usporavanje, jasno je već odavno. Zato se i kratka priča nametnula kako publici, tako i piscima kao žanr koji se čita s nogu, u prolazu, ali i piše u ukradenom trenu inspiracije, kao zapis misli koje bi inače pobegle i rasplinule se u svakodnevno novim utiscima. Zato autori koji imaju dar da u malo reči kažu mnogo toga danas ostvaruju veliki uspeh.
Jedna od njih je i Željka Bašanović Marković, koja je sva svoja dosadašnja ostvarenja na ovom polju utkala u svoj književni prvenac i literarnu scenu počastila svojom zbirkom ni manje ni više nego sa 332 priče pod naslovom Priče sa karakterom i karakter bez priče. U ovim čitljivim i jednostavno napisanim pričama, tako da nam se čini da je pisati lako, iako nimalo nije, uhvaćeni su trenuci zaustavljeni u vremenu, isečci jednog (ne)običnog dana iz života likova ili ispričane na svega jednoj stranici čitave sudbine i nagoveštena najdublja stanja koji se zauvek urezuju u pamćenje čitalaca. Slikoviti opisi prirode, tople, nabujale emocije koje ponekad zamuti blaga, a ne opora ironija, neočekivani obrti i često nedohvatna, zamalo izmaknuta sreća, ovu zbirku čine pristupačnom svakom a dovoljno suptilnom da se svako od nas u njoj može pronaći.
Neke od ovih priča su iskazane u svega nekoliko rečenica čineći crticu, najmanju prozno-narativnu jedinicu u kojoj se sažetošću forme ističe još jača poruka napisanog. Neke se protežu na par strana koje bez uvoda gađaju centar radnje, gradeći sopstvenu kompoziciju, likove, kulminacije i rasplete sa jasnom poukom na kraju. Ispričane su iz perspektive oba roda i obavijene čestim osećanjima tuge, apatije, izgubljenih nada, teskoba u sparnim danima i nostalgijom za nekim lepšim davno prohujalim vremenima. I kao što sam naslov kaže, svaka od njih nosi po jedan psihološki izvanredno obrađen karakter, čija je priroda uvek na nekom testu ličnosti, prekretnici i važnim životnim dilemama i odlukama na kojima neretko podbace i svojom nekarakternošću ostavljaju oporu sliku poništavanja priče o sebi.
Teme su, kao što se vidi po broju priča, raznovrsne, sveobuhvatne, ali podjednako zanimljive, sugestivne i aktuelne. U njima je na postavu izvrnuta naša svakodnevica začinjena neočekivanim interesom za detalje koji neprimetno utiču na živote, usmeravajući fokus na njih kao kada se u filmu kamera približava stvarajući krupan kadar. I svaki od njih je po nečemu neobičan i zanimljiv, poput žene koja želi da zazida izlaz na sopstvenu terasu a, sticajem okolnosti, voljena mačka joj ostanj sa druge strane zida, ili neke druge koja se šiša samo da bi nosila plavu periku, ili neke treće koja pošto-poto želi da bude objavljena u novinama pa obnažena po cele dane leži na terasi nadajući se da će biti zanimljiva foto-aparatu paparaca…
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.