Čajkanović, vrstan poznavalac i profesor klasične filologije, knjigom Pregled rimske književnosti želi da dâ kraći osvrt na nastanak i razvoj rimske književnosti i najznačajnija imena (Plaut, Ciceron, Julije Cezar, Marko Aurelije) koja su obeležila jedno razdoblje: od prvih početaka (do 240. pre Hrista), kroz arhajsku epohu, zlatni i srebrni vek, do početka vlade cara Hadrijana i kraja starog veka.
Veselin Čajkanović je dobro poznato ime svim ljubiteljima etnologije i klasične filologije i književnosti. Njegove knjige Vergilije i njegovi savremenici, prevodi Plautovih komedija sa latinskog: Aulularija i Menehmi, Menehme, Trorogi šešir, prevodi brojnih rimskih pesnika i Tacitove Germanije čitale su se i čitaju se i dan-danas. Kada je u pitanju etnologija, može se reći da je Čajkanović još popularniji kao etnolog nego kao klasični filolog. Stara srpska religija i mitologija, O srpskom vrhovnom bogu, Antologija srpskih narodnih pripovedaka, Mit i religija u Srba samo su neke od njegovih izvanrednih knjiga.
Pregled rimske književnosti je visoko vrednovano delo Veselina Čajkanović, što će filolozi najbolje potvrditi. Ova knjiga koristi se i kao udžbenik za studente opšte književnosti, ali je i srbisti ne zaobilaze, naročito uzevši u obzir da i oni imaju ispit iz ove oblasti. Objavljena je prvi put tridesetih godina dvadesetog veka, i premda govori o ozbiljnim temama, stručnim, ne bi trebalo da stvara čitaocu problem. Koncizna je, nije obimna, a zahvaljujući bogatstvu citata i napomena autorovih, ima izuzetnu važnost.
Gledano sa kompozicijske strane, Veselin Čajkanović je knjigu Pregled rimske književnosti podelio na nekoliko poglavlja: najpre počinje sa uvodom, a onda sledi pet poglavlja. Ona su naslovljena ovako: Prvi počeci, Arhajska epoha, Zlatni vek, Srebrni vek, Vreme docnijeg carstva. Sigurno je da je jedno od najprimamljivijih poglavlja baš Zlatni vek. Ne samo što je najduže nego u njemu autor piše o najvažnijim i najpoznatijim imenima tog doba i tog prostora: piše o Marku Tuliju Ciceronu, Juliju Cezaru, Avgustu, Titu Liviju, Korneliju Galu, i tako dalje. Pre nego što počne da piše o slavnim ličnostima i njihovim delima, Čajkanović kaže uopšteno nekoliko rečenica o samom dobu u kom su oni bili aktuelni. U svakom od poglavlja on posebno odvaja delove o poeziji i prozi, izdvaja ono što je glavno, navodi kada se u kojoj epohi počela javljati poezija, kada su nastajala prozna dela i šta je ono najkarakterističnije za njih. Može čitaocima biti zanimljiv deo o besedništvu, u kom Veselin Čajkanović ističe da ne čudi što se besedništvo razvijalo brzo i uspešno jer je u Rimu bio vrlo razvijen javni život. Najpoznatiji besednici su: Apije Klaudije, Katon Stariji, Tiberije i Gaj Grah.
Rekli bismo da nam Pregled rimske književnosti pruža i kraće biografije nekih pisaca, besednika i drugih važnih imena. Neretko je to u svega tri-četiri rečenice, a nekad je i dosta duže, ali opet je važno i dobro što Čajkanović pravi takav pregled, jer, čini se, na jednom mestu, u ovoj knjižici imamo sve.
Moguće je da mnogi nisu znali, a da ljubiteljima i poznavaocima ovog predmeta i ovih ličnosti nije promaklo i sigurno znaju – Ciceron je tvorac latinskog književnog jezika. Verovatno je manje poznata i informacija da je Julije Cezar osnivač prvih novina: „Sadržina im je bila zvanična i opšta (dvorske vesti, carske naredbe, senatske sednice, prodigija, razne novosti), a takođe i privatna (rođenja, venčanja, smrtni slučajevi, itd.).”
O komediji i tragediji takođe govori Čajkanović u knjizi Pregled rimske književnosti, napominjući da „rimski pesnici zavise od Grka još više u tragediji nego u komediji”. Jedan od najprevođenijih je Euripid, a svakako da je i Plaut dosta čitan. Retko ko ima da ne zna njegovog Hvalisavog vojnika, Aululariju, i omiljene tipove starca tvrdice i lukavog roba.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.