Pravo i pravda

„Patriotizam nije kada vičeš ura, nego kad zasadiš jabuku pred kućom, popraviš ogradu ili pomaziš psa“. Ova rečenica slavnog ruskog filmskog autora i glumca Nikite Mihalkova na najbolji način opisuje njegov odnos prema svetu u kome živi i radi već decenijama.

Njegovim delom koje je pred nama – Pravo i pravda – manifest prosvećenog konzervativizma, on je pokazao da njegovo interesovanje za društveno-politička zbivanja u Rusiji prevazilazi dnevno političarenje i sitne, kratkoročne ciljeve. Mihalkov je ovim delom pokazao da itekako razume istorijsku i duhovnu vertikalu ruskog naroda i ruskog čoveka, ali i da ima istančan osećaj za aktuelni politički momenat i projekciju ruske budućnosti. Njegovo razumevanje slobode kao „slobode u okvirima prava i pravde“ prevazilazi krajnje individualističko neoliberalno poimanje čoveka i sveta koji ga okružuje.

Za njega konzervativizam nije negativna, hermetički zatvorena i isključujuća misao, već stalna i tiha evolucija na čvrsto sazidanim temeljima. Evolucija, dakle, a ne revolucija! Mihalkov ne spada u one mislioce koji izlaz vide u šumpeterovskoj „kreativnoj destrukciji“, već u one koji prihvataju Berkovu opasku „da se država menja da bi se očuvala“, te da su istorija, tradicija i iskustvo temelji sigurnog koračanja u svetliju budućnost.

Mihalkov je na tragu razmišljanja ruskog predsednika Vladimira Putina o liberalizmu kao zastarelom i prevaziđenom. Za razliku od liberalizma koji želi sve da svede na profit, Mihalkov novac, odnosno ekonomiju vidi kao sredstvo, a ne kao cilj. Prosvećenom konzervativizmu su najviša vrednost duhovni ideali zajednice, a ne gramzivost i sebičnost pojedinca.

Posebno je privlačno autorovo viđenje Rusije kao države sa globalnom misijom. On rusku kulturu vidi kao veliko dostignuće za celokupno čovečanstvo, kome treba pružiti priliku da je spozna i konzumira. Manevarski prostor ruske države Mihalkov smešta u evroazijske koordinate, dajući ruskom čoveku (večno zagledanom u sebe) kosmopolitsku misiju.