Poslednji urlik vukova

Knjiga prepuna munjevite istine od koje pucaju mišići!

Knjiga u kojoj raspusna i pustolovna slovenska krv mladog autora gotovo kao da želi da galopira!

„Recenzent knjige, Vanja Bulić, novinar i književnik, kaže:
Sa zadovoljstvom sam pročitao prvo priče, a potom uronio u poeziju. Kad sam sklopio korice knjige, nisam mogao da se setim da li sam prvo čitao pesme ili priče, jer je u Nikolinom pripovedanju, bez obzira da li je reč o pesmama ili priči – sve poezija. Njegove priče su, ujedno, i pesme, pa se u pojedinim rečenicama ne libi da upotrebi i stih, posebno u delovima koji streme ka poenti priče.

Već prvi stihovi Jovanovićeve pesme objašnjavaju njegov način razmišljanja, dobrim delom uslovljen mučnim godinama u kojima odrasta i sazreva: „A šta ako se rodite na tlu balkanskom, na belom kamenu krvlju ofarbanom…“

Ne znam da li će se Nikola u daljem radu više okrenuti poeziji ili kratkoj priči, ali sam siguran da će biti primećen i od kritike i čitalačke publike, jer poseduje vrhunski dar da čitaoca uvuče u svoj literarni svet.“

„Nikola Jovanović piše britko, kratkim rafalima od slova, pomažući se pritom svim alatima mladog pesništva: apsurdom, obrtima, ironijom, dekonstrukcijom, krikom, beznađem…“ – Prof. dr Dragana Jovanović

„Nikola vapi glasom cele jedne generacije: otići, jer se nagomilala čađ na obalama. U tom sukobu odlaska i ostajanja pesnik nas vodi ka izbavljenju koje i pre odlaska traga za povratkom:
Samo mogu da poželim da se među krošnjama hrastova koje šapuću neprekidno i dalje nedri nova reč i novi stih mladog autora.“ – Prof. dr Vesna Baltezarević

„Nikolin glas je bunt, on je „buntovnik s razlogom“ protiv sveta u kome nema mesta za nade mladosti, protiv sveta u kome nema mesta za naivne, a tako potrebne zanose.
Ova poezija nije molska, ona je pre durska, prkosna, buntovna, puna života, uprkos svemu i uprkos svima.“ – Prof. dr Maja Radonić

„Držeći ovu knjigu u ruci definitivno znači držati parče autorove beskonačne duše.
Čitati ovu knjigu je uzvišenije, zadiranje u ovaj neprocenjivi poklon gde se svako može pronaći, dokazuje šta znači biti pesnik:
Alhemija osećanja i reči. Svaka stranica je okovana ledom i nabijena plamenom
Još pre par godina sam naglasio: Za Nikolu Jovanovića će znati tek naši potomci.“ – Boban Adamović, pesnik

„To je danas poezija posebnog dara koja se suštinski izdvaja po svom prepoznatljivom filozofskom vokabularu, naglašenih sličnosti sa pojedinim velikim pesnicima i piscima koji su svoje mlade godine poklonili stvaranju neprolaznih dela, i čiji stihovi i danas bude jaka osećanja, kao da se baš sada sve to dešava, i baš ovde.“ – Ilinka Marković, pesnik

„Svaka rečenica je autobiografska, bila ona trzaj prošlosti, bol sadašnjosti ili neizvesnost budućnosti. Svaka pesma je odraz u ogledalu tvog unutrašnjeg bića.
Sa ovom knjigom si napravio hrabar potez – onaj ko te ne poznaje dovoljno ili, čak i onaj ko živi u uverenju da te poznaje, kroz ovo delo će imati priliku da se upozna sa pravim Nikolom Jovanovićem.“ – Sanja Vukosavljević, Prof. srpskog jezika, pisac