Plivač

„Parče života, kao parče slavske pogače ili neba koje se pretvara u ništavilo postojanja, u beznađe tuge i teskobe, u romanu Andrije Terzića, izatkanom od izvora istine i korena života, dovodi nas do spoznaje da se čovek bori sâm za svoju slobodu i konačan cilj. Likovi naslikani u ovom romanu čitaocima daju širok spektar različitih karaktera i sudbina, ali je samo jedan lik na površini te mutne vode što se životom zove ‒ Plivač. On je metafora životne borbe, postignuća, traganja za istinom i pravdom, i naposletku ‒ ljubavlju. Sukobljavanje vere kao slamke spasa za spoznajom istine i slobode, i majke, kao metafore života, dobrote, utehe i pripadanja, odvešće čitaoce u more nepresušnih želja, volje, hrabrosti i inata koji slave život u svoj njegovoj grandioznosti.“

Jelena Bačić Alimpić

„Čitajući roman Andrije Terzića, čitalac se neprestano pita ko je upao u mrežu koju je kao otrovni pauk ispleo pisac: on, čitalac, ili samo junaci ove uzbudljive knjige. To osećanje je dokaz koliko je pisac sugestivan i koliko je uspeo dau čitaočev život uplete i živote svojih junaka. Dok sam čitao knjigu, stalno sam razmišljao šta bih ja uradio da sam u koži glavnog junaka. Ti lavirinti mi se još motaju po glavi. Isti osećaj sam imao kad sam čitao „Kockara“ Fjodora Dostojevskog. Kroz knjigu Andrija se neprestano kocka sa životom, ali na kraju sigurno dobija – zahvalne čitaoce.“

Vanja Bulić