Plač mačke božje

Hoću da snimim još jedan, drugačiji film o bolesnoj devojčici. Film o razlici koje se svi kod nas plaše i zgražavaju. Hoću metaforu različitosti koja će pokazati da nije ljubav ako volimo samo one koji su nam slični. Hoću da pokažem kako možemo biti bolji ljudi samo ako shvatimo da nas razlika određuje prema drugima i prema sebi. Zato sam te zvao.
Goran Paskaljević

Tamo gde život prestaje počinje iluzija, film i umetnički objektivizovana želja da sve bude lepše i šarenije. Na tom putu se zagubi i istina, postane nevažna, želja da se stvari vide lepše, nemoć i strah od susreta sa bolom, potisne je daleko u zaborav, u nesvesno. Ali šta ako stvarnost postane veća od tog stereotipa, šta ako istina neće da se povuče a bol postaje sve veći i stvarniji? Tada, kao u ovoj knjizi, život napravi drugačiju filmsku podelu u kojoj se stvarno živi i umire, bez srećnog kraja i setnih pogleda u sumrak dok odjavna špica polako curi. Đorđe Sibinović je napisao knjigu o prijateljstvu i prostorima gde se ono najbolje vidi. To su ona mesta gde volimo bliske ljude uprkos i u inat svemu i gde neminovno postajemo deo tuđeg bola i nesreće. Ne postoje tuđe sreće i tuđe tuge, postoji samo jedan život u kome se sve dešava u istoj ravni i istoj sudbini. Ako zatvorimo oči nećemo videti ali ćemo biti viđeni. Ovo je roman o ljudima koji gledaju u tamu jer više ne veruju svetlu. O veri koja se suprotstavlja Božijim zakonima, ne zbog pobune već zbog snage ljubavi. Zato je život najuzvišenije stvaranje i zato je svaka magija koja slika i govori drugačije – laž.