Knjiga Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog: Svatovske pesme izdata je prvi put 1870. godine i druga je u nizu od tri toma (prvi tom 1869., treći 1875. godine).
„U knjizi Svatovske pesme i običaji Miloš S. Milojević objavio je 385 pesama i podelio prema prilikama kada se pevaju. Na samom početku autor daje detaljne opise elemenata srpskih svatovskih običaja. Milojević se trudio da sa što više detalja opiše ovaj običaj prelaza. Tako se pesme, prema sadržaju datom na početku knjige, dele na osnovu vremena i prilike kada su pevane ili izvođene: prosidbe devojke, spremanje devojačke spreme, pesme pevane u okviru dogovora dve porodice o pripremi svadbe, potom spremanje za svadbu kod mladoženjine, odnosno momkove kuće, dovođenje mlade, svadbeno veselje, i u završnom činu sklapanja braka, svođenje mladenaca. Koliko detaljno pristupa ovoj temi pokazuje i činjenica da se svadba, odnosno sklapanje braka, od slanja prvodadžije u prosidbu do svođenja mladenaca, pesme dele na oko dvadeset različitih susreta dve porodice, odnosno događaja i aktivnosti. Daleko od romatičarskog viđenja ulepšane stvarnosti, Milojević daje primere pesama i kada je brak nevoljan za jednu od strana, ili opise vezane za drugi brak, za brak sa udovcem ili udovicom, za tabuisane radnje (sprečavanje rodoskrnavljenja, kada dve neveste ne treba da se vide, pa dolazi do sukoba dve svatovske povorke, i sl.), kako se izražavalo nezadovoljstvo snajom, zetom ili porodicom sa kojom su se orodili…
Milojević u opisima daje idealni model, uz mnoštvo nabrajanja lokalizama i izuzetaka. Njegovo poznavanje narodnog života i običaja svakako je veliko i zadivljujuće. Idealni model svadbenih običaja u ovoj zbirci pokazuje znatan broj radnji koje su vremenom uporšćene i redukovane, a prežitke starog običaja možemo pronaći i u kasnije zapisanim, pa i savremenim običajnim praksama.
Delo Miloša S. Milojevića može da pomogne u rasvetljavanju određenih pitanja kojima se bave antropologija, istorija, lingvistika, sociologija i politikologija, i stoga je neophodno da se sagleda njegov celokupan rad. Potrebno je pronaći kritičnu tačku slaganja ili neslaganja sa njim, i uporednim kritičkim naučnim aparatom dati ovom autoru (bio on filolog, etnograf, istoričar ili književnik!) mesto koje mu pripada u istoriji srpske i balkanske istorije.“
(iz predgovora Marije Šćekić Marković)
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.