Od signala do šuma

(…) Od signala do šuma je priča o reditelju koji, po saznanju da je smrtno bolestan, ipak odlučuje da nastavi da radi na projektu do svog poslednjeg dana. Šta možemo da otkrijemo iz toga? Nepobedivost ljudskog duha? Ili ružnu drugu stranu istog novčića – život je pizdarija i onda umreš? Potraga je sve, ili svaka potraga je ništa?

Kritičar Robert Harbison je rekao: „Istinski vodiči bi trebalo da te vode do stvari i ostave pred vratima, do spiska mesta gde možemo imati određene vrste iskustva. Ako čitaš, ne možeš gledati, i obratno. Putnici bi trebalo da čitaju tek kad padne mrak.“ (Robert Harbison, Eccentric Spaces). Ono što je zadivljujuće za mene jeste da virtuozi poput Mekina i Gejmana rade i jedno i drugo. Oni te dovedu, a onda te i provedu kroz to pokazujući ti šta da tražiš. Moguće je da oni stvaraju apsolutne „vodiče“ za naše potrage i naše vreme, one neophodne. (…)

(izvod iz uvodne reči Džonatana Kerola za prvo izdanje Od signala do šuma)