Obračun – načela i razlozi

„Danas je možda najzgodnije vreme da se osvrnemo na prošlost najviše zbog toga što je naša stara velika generacija skoro sasvim napustila veliku istorijsku pozornicu života, dok smo mi koji smo došli posle njih skoro na izmaku. Otuda je u neku ruku naša dužnost, pre nego što i mi napustimo poprište života i borbe, da se osvrnemo i da sami ocenimo svoje živote i svoj rad, da se obračunamo sami sa sobom pre nego što oni koji već nailaze posle nas počnu da ocenjuju naš rad i da nam sude bilo s nekog svog stanovišta, bilo ni po babu ni po stričevima.

Ljudi se mogu razumeti i pravilno oceniti samo ako se uzmu u obzir istorijske okolnosti pod kojima su oni živeli i radili, kako su oni te okolnosti videli i razumeli, u šta su oni verovali i šta su oni, pod onim okolnostima pod kojima su se našli, želeli da urade i postignu.”

– K. Milanov

„Veoma filosofski Milanov tvrdi da je spoznaja zla pola puta do njegove neutralizacije, i da je spoznaja istine jedino oružje koje moralan čovek ima u svojim rukama protiv zlih i lažljivih vlastodržaca. Samoobmana, upotrebljiva u politici, zna da bude opasna, naročito ukoliko se čovek stane povinovati lažnim prorocima i autoritetima. Nepovinovanjem i nepristajanjem na laž, „naša istina“ postaje bliža opštoj Istini, a „naša pravda“ opštoj Pravdi, čime se zli proroci i njihovi sistemi sami od sebe urušavaju, jer svemoćni nemaju nad kim da vladaju ukoliko im je vlast osporena i nepriznata. Rečju, možete mi ubiti telo ali ne i duh.

U tom smislu Milanov, kao i brojni srpski intelektualci, bio je i ostao crna ovca ili bela vrana među svojim sunarodnicima, jer je video mnogo bolje i dalje od drugih i to svoje viđenje s nama (na vreme) podelio. To viđenje danas može da posluži kao dobar putokaz malobrojnim srpskim intelektualcima koji nisu podlegli čarima (i benefitima) kompradorskog autošovinizma. A možda u još većoj meri bude inspiracija naraštajima koji stasavaju.

Knjiga „Obračun”, iako nastala krajem šezdesetih godina prošlog veka, danas ne gubi na aktuelnosti. Ona se, s jedne strane, može čitati kao politički pamflet, s druge, kao ispovest predstavnika jedne političke generacije, a s treće, kao dokument vremena.“

– Bojan Drašković

Knjizi su pridodati sledeći tekstovi:

– Boris Milosavljević: „Šta da se radi, a ne ko je za sve kriv“ (Pogovor Obračunu Kajice Milanova)

– Bojan Drašković: „Obračun Kajice Milanova“;

– Boris Milosavljević: „O Kajici Milanovu“;

– Časlav Ocić: „Obračun u Kontinuumu“.

Knjizi su takođe dodati: fotografije i faksimili, indeks ličnih imena, predmetni indeks.