O večnom miru

Postoje filozofska dela čiji se sadržaj pokazao neverovatno relevantnim tokom nekoliko vekova. Razlog tome je često taj što su problemi o kojima se tada govorilo u suštini naši problemi i ne znamo za bolja rešenja od tada predloženih. Takav slučaj je i sa Kantovom malom raspravom O večnom miru. Imanuel Kant se osvrnuo na pitanja koja su vekovima zaokupljala mnoge intelektualce: Kako se može postići večni mir? Koji su preduslovi za to neophodni? Koju pravnu osnovu mora imati? Kako primenjivati međunarodno pravo i osigurati suverenitet svih država? Kantova rasprava bila je potpuno revolucionarna: pre toga zvanično nije postojalo stanje mira, već samo niz sporazuma o primirju. Kant u svom delu ističe da prirodno stanje među ljudima nije mir, već ratno stanje. Stoga je od suštinske važnosti da se mir neprestano uspostavlja. Samo uzdržavanje od međusobnih neprijateljstava nije garancija trajnog mirovnog sporazuma između naroda. On iznosi zabrane i zapovesti u nekoliko pravnih članova koji su namenjeni ovom cilju.

Tek oko 100 godina kasnije stvorena je organizacija zasnovana na Kantovim idejama: Liga naroda, koju su posle Drugog svetskog rata zamenile Ujedinjene nacije. Kantov traktat je bio od fundamentalnog značaja za pravnu filozofiju i mirovni pokret. S obzirom brojne lokalne ratove koji se i dalje vode, on do danas nije izgubio na svojoj aktuelnosti.