O ranama

Među 18 kratkih priča izuzetnog stila koje se čitaju u jednom dahu, dat je bezmalo ceo život jedne žene, naratorke koja sa stranica šalje toliko emocija da srca čitalaca bride od lepote i tuge koje su u njenu sudbinu utkane. Pripovedajući o svom detinjstvu i mladosti, ona je ispričala jednu porodičnu priču tipičnu za naše podneblje, ali i izvrnula na postavu onoliko koliko čaršija ne može ni da nasluti da se zbiva iza zatvorenih vrata prigradskog domaćinstva, odškrinuvši zavesu neretko potresnoj i tužnoj storiji jednog vremena i mentaliteta koja možda ni danas nije neuobičajena. Ispričana ali i dočarana, puna svežine jedrih trešanja, mirisa majčinih palačinki, sjaja novogodišnjih ukrasa od staniola, preliva petrolej haljine od žerseja i smirenih otkucaja srca male Marijane sakrivene ispod kuhinjskog stola koja sanja o dalekim morskim obalama i čarobnim svetovima novih knjiga, data je svetla strana življenja jednog nevinog deteta. I odmah zatim žaoka otrova za svaku nežnu misao i srećan trenutak, tek da pokaže da je život ništa drugo do klackalica radosti i nedaća, zle kobi i borbe za lepše i bolje dane. Svaka priča nosi po jedno malo svedočanstvo atmosfere sedamdesetih godina prošlog veka, ali ne kao srećnog i bezbrižnog vremena, već iz vizure jedne porodice u kojoj svako nosi manji ili veći balast tuge i promašenosti na svojim plećima. Ženski likovi su osuđeni na trpljenje i večitu potragu za nežnošću jače polovine, muški na pijanstva i zlostavljačke ispade a deca na nespokoj, bekstvo u maštu, „radare“ opasnih očevih raspoloženja i samokažnjavanja ne bi li se lakše podneo strah, bol i bezrazložna krivica…