O putovanju i traganju

Svoju prvu knjigu, zbirku priča, autor definiše kao „putopis za tragaoce“. Mada su ove poetske priče plod putovanja po predelima Južne Amerike, one se u velikoj meri bave unutrašnjim predelima duše. Protkane su emocijama ljubavi prema “običnom” čoveku i dubokim uvažavanjem različitosti medju kulturama.

“Ova knjiga, čini nam se, predstavlja uspešnu sintezu opisa posećenih predela, kao i duhovnog iskustva koje prati putovanje. Zato ovo delo možemo nazvati i putopisnom autobiografijom.”

“Ključ za ostvarivanje punoće, tj. jedan od ključeva koje nam autor nudi, jeste opet ona spomenuta zahvalnost – i to zahvalnost Bogu, ‘unutrašnji posed i najvrednije blago’. Život je platno koje svojim životima sami oslikavamo, često ne uspevajući da iz blizine obuhvatimo celu sliku. Zato, kada se čovek uspne u visine, odatle će moći da vidi tu sliku. I tu dolazimo do jasne misli: nije samo Bog potreban čoveku, već i čovek Bogu. Bog se kroz nas i naša dobra dela uvećava. Razvijanjem takvog odnosa mi se poistovećujemo sa svime što nas okružuje.”