O poreklu ljudske inteligencije

Pojava homo sapijensa u životinjskom carstvu pre oko 200.000 godina u Africi (po FEST teoriji je to bilo pre oko 300.000 godina u ledenoj Evropi, ali je samo malo pleme uspelo da stigne do cilja preko Gibraltara) je bilo kao dolazak novog klinca u blok. Ali taj klinac je suviše moćan i opasan čak i po njega samog. Naša snaga nije u fizičkim karakteristikama nego u specifičnoj obradi podataka. Kako je ona nastala?

Sama naslovna strana knjige sugeriše da sam uzeo prirodu i Darvinovu teoriju evolucije kao osnovu i da nisam tražio druge elemente. Put od zajedničkog pretka sa velikim majmunima do pojave homo sapijensa je oko 7.000.000 godina. Oko 30 vrsta hominida se pojavilo i izumrlo. Samo su neki od njih naši direktni preci, odnosno oni koji su učestvovali u stvaranju samosvesti. Još nema čvrstih DNK dokaza koji su to tačno u pitanju, ali ako se prate poboljšanja” – može se doći do rodoslova.

Kao polaznu tačku u rešavanju ove slagalice, treba da tražimo nešto u ponašanju velikih majmuna (jer nemamo bližih živih rođaka), što nam može otkriti proces uobičajene obrade informacija. Kao završnu tačku treba da nađemo nov proces (po nekima je to hod na dve noge, korišćenje vatre, bolja ishrana, sposobnost govora, povećanje moždane mase, umetnost…) koji postoji u ljudskoj vrsti i najvažniji je za razvoj C+IQ i ljudske svesti kao krajnjeg efekta.

Start – eksperiment koji pokazuje da je u jednoj osobini šimpanza mnogo uspešnija od bilo kog čoveka, čak i od svetskog prvaka u vizuelnom pamćenju. U pitanju je pamćenje rasporeda devet jednocifrenih brojeva na ekranu, koji se upali samo samo na sekund ili dva. To predstavlja bazični princip funkcionisanja mozga koji je polako modifikovan još od pre 7.000.000 godina tokom nastajanja novih vrsta hominida. Igra traje dok se ne izvuče tiket” sa F-E-S-T kombinacijom, odnosno samo vrsta koja nastane sa pravim redosledom emocija dobija BINGO.

Cilj – beba. Konkretnije, mislim na totalnu nesposobnost ljudskog potomka da preživi samostalno prvih nekoliko godina svog života. To je ono što nas čini apsolutno jedinstvenim u odnosu na bilo koju drugu vrstu koja je ikada postojala na Zemlji. A do sada je bilo oko 1.000.000.000 različitih vrsta.

U sredini – evolutivni procesi koji nas polako odvajaju od životinja i mogu biti opisani reklamnim sloganom koji sam pročitao na pakovanju nekog soka: Dobar osećaj je sve – ostalo je teorija”. Ljudi koji su smislili ovaj slogan, nisu mogli ni da pretpostave koliko je to tačno u većim razmerama i dužem vremenskom roku.
Bratislav Đorđev