Novela Pipa (1879) odličan je primer sinteze dva Klarinova stila: beskrupuloznog satiričnog izraza pred kojim je nemoguće sakriti se i umerenog, saosećajnog pristupa likovima, koji su predstavljeni uz dozu humora i moralne angažovanosti. Najbolji primer za ilustraciju koncepta tzv. „uzorne novele“, delo Donja Berta (1892), zasnovano je na istinitom događaju: smrti starice koju je pregazio tramvaj na madridskim ulicama. Ova poznata i značajna španska novela predstavlja pokušaj pisca da se identifikuje s osetljivom i krhkom dušom žene koja postaje žrtva sopstvene dokolice, sanjarenja i predanosti čitanju književnih dela. Treća novela ove antologije, Obmana (1892) predstavlja studiju o nemirnoj i napaćenoj duši mladog filozofa Nikolasa Serana, rastrzanog između razuma i mašte, stvarnosti i obmane.
Pripovetke obuhvaćene ovim prevodilačkim izborom pripadaju različitim zbirkama koje je „Klarin“ priredio u poslednjim decenijama života, a svedoče o piščevim duhovnim, intelektualnim i moralnim krizama kroz koje je prolazio. Ova mala remek-dela španske književnosti XIX veka obrađuju univerzalne teme, čija je aktuelnost očuvana i u savremenom dobu: kritika društvenog i političkog sistema, nemoguća ljubav muškarca i žene koji boluju od neizlečive bolesti, izgubljeno detinjstvo i nostalgija za prošlim vremenima, crkva i vera, kao jedina utočišta odbačenim, marginalizovanim i diskriminisanim članovima zajednice, duhovni nemiri i preispitivanje svrhe postojanja, revolucija, mesto i uloga intelektualca u društvu, ljubav prema porodici.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.