Život treba posmatrati kao gomilu semafora na ulazu u grad. Nekad uhvatimo zeleni talas i bez stajanja prođemo kroz sve raskrsnice, a nekad se crveno svetlo pojavljuje na svakih nekoliko desetina metara.
Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak.
Koliko puta se čoveku zadesi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i ne radi ništa, verujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se pad nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se pojavilo. Nekad je dovoljno da čovek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i želju za postojanjem, za opstankom, a zvezde će onda prepoznati put kojim to čudo treba da vode.
Duboko verujem da se veličina jednog čoveka ne ogleda u tome koliko ume, zna i može već koliko je spreman da podeli sa onima koji to isto nemaju, ne znaju i ne mogu.
Slaviša Pavlović (1982), pisac, pesnik, novinar i televizijski autor.
Novinarstvom se bavi još od studenskih dana.
Nema šanse da ne uspem je prvi roman koji je počeo da piše nadahnut životom u Studenskom gradu u Beogradu.
Autor je bestselera Zavet heroja, koji je preveden na ruski i objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata u Ruskoj Federaciji.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.