„Interesi kapitalista i radnika su prema tome isti, tvrde buržoazija i njeni ekonomisti. I zaist! Radnik propada, ako mu kapital ne da posla. Kapital propada, ako ne eksploatiše radnu snagu, a da bi je eksploatisao, mora je kupiti. Ukoliko se brže množi kapital određen za proizvodnju, proizvodni kapital, ukoliko industrija bujnije cveta, ukoliko se više buržoazija bogati, ukoliko posao bolje ide, utoliko više radnika je potrebno kapitalistu, utoliko se radnik skuplje prodaje.
Neophodan uslov za snošljivo stanje radnikovo jeste dakle što brže rastenje proizvodnog kapitala.
Ali šta je to rastenje proizvodnog kapitala? Rastenje vlasti nagomilanog rada nad živim radom. Rastenje valdavine buržoazije nad radničkom klasom. Ako najamni rad proizvodi tuđe bogatstvo što nad njim vlada, neprijateljsku snagu, kapital, on od kapitala dobija sredstva za rad, tj. Sredstva za život, pod tim uslovom da on ponovo postane deo kapitala, poluga koja će ponovo baciti kapital u sve brže rastenje.
Tvrđenje da su interesi kapitala i i nteresi radnika isti, znači samo to da su kapital i najamni rad dve strane jednog istog odnosa. Jedna uslovljava drugu, kao što se zelenaš i raspikuća uzajamno uslovljavaju.
Dokle je najamni radnik najamni radnik, njegova sudbina zavisi od kapitala. To je ta mnogohvaljena zajednica interesa radnika i kapitalista.“
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.