Kad sam se rodio, jula 1918, moja majka bolovala je od španskog gripa, a ja sam bio u tako lošem stanju da su me na brzinu još u bolnici krstili. Jednog dana porodicu je posetio stari kućni lekar i, tek što me je pogledao, rekao je: „Ovaj će vam umreti od neuhranjenosti!” Tada me baka odvela u naš letnjikovac u Dalarni. Dok smo putovali vozom, a u ono vreme takvo je putovanje trajalo celi dan, baka me hranila suvim slatkišima umočenim u vodu. Na kraju puta bio sam gotovo mrtav. Na jedvite jade baka je ipak nekako uspela da pronađe dojilju, milu, svetlokosu devojku iz susednog sela. Istina je da sam počeo da se oporavljam, ali sam često povraćao i neprekidno osećao bolove u želucu.
Uz to, patio sam od čitavog niza neodredivih bolesti tako da nisam mogao da se odlučim da živim ili da umrem. Iz dubine svesti uspevam da prizovem ova stanja: zadah telesnog sekreta, mokra odeća što žulja, meki odsjaj noćne lampe, pritvorena vrata susedne sobe, duboko disanje dadilje, prigušeni koraci, šapat, odsjaji sunčevih zraka na boci s vodom. Sećam se svega toga, ali ne i straha. Strah je došao kasnije.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.